Ujutro smo se pozdravili za osobljem Zvona i spustili se na jezero gde nas je čekao čamac i vlasnik kampa Robinzon, u koji se može doći isključivo vodenim putem. Samo to saznjanje obećavalo je da nas čeka nešto drugačije.

p1060599

Pivsko jezero

Pivsko jezero, koje je nastalo gradnjom HE, na nekim mestima je duboko i preko 200 metara, a dugo je 45 km. Predstavlja najveći rezervoar pitke vode i ima odlične uslove za sportove na mirnim vodama. Boja je smaragdno plava i krstarenje jezerom je čista relaksacija. Nakon skoro pola sata prijatne plovidbe po izuzetno čistom jezeru prilazimo mestu gde se nalazi kamp, koji se gotovo ceo sakrio u šumi i teško ga je uočiti sa jezera, čak i kada znate da se tu negde nalazi.

Nakon iskrcavanja penjemo se 10-tak metara uzbrdo i otkrivamo mesto koje nas osvaja na prvi pogled. Uklopljen u šumu, kamp je zaista mesto koje garantuje apsolutni mir i izolovanost, jer ako bi se iko i usudio doći peške, morao bi prevaliti planinu koja se izdizala iznad njega, što bi trajalo nekoliko sati. Skoro da je to i nemoguće jer je sve okolo divljina i neprohodan teren. Mesto kao iz filmova.

Ovde smo odlučili provesti narednih nekoliko sati uz ručak.

Razgledali smo kako je vlasnik uredio i osmislio kamp kojeg, za sada, čine jedna brvnara na sprat u kojoj se može prespavati, zatim mesto gde se priprema roštilj i hrana, ispod drvene nastrešnice i mesta gde se sedi, ruča i odmara, a sve to sa pogledom na Pivsko jezero ispred vas.

Prilaz kampu Robinzon

Prilaz kampu Robinzon

Dok je ljubazni i zanimljivi domaćin pripremao današnji ručak koji se sastojao od pastmrke, povrća na žaru, pite, salate, domaćih sireva i pršuta kao predjela… iskoristio sam vreme, seo na kajak i odveslao na drugu stranu jezera pod jednu liticu na kojoj se često pojavljuju divokoze, koje primetimo sa druge strane tek kada obore poneki kamen sa visine u jezero. Litica iznad je izgledala moćno i surovo, pa je celi ambijent potrebno doživeti na licu mesta da bi se dočarala lepota prirode.

Kajakom po Pivskom jezeru

Kajakom po Pivskom jezeru

Oko kajaka su se svako malo na površinu pojavljivale pastmrke i klen, pa sam zaključio da je jezero veoma bogato ribom. U povratku prema kampu sam se okupao u jezeru koje je prosto bilo neodoljivo svojom bojom i prijatnom temperaturum. Iznad tebe planine. Oko tebe nepregledno vodeno smaragdno plavetnilo, tišina i mir, mesto za apsolutni odmor. Raj.

Ručak je bio za desetku

Ručak je bio za desetku

Ručak je bio više nego ukusan, nakon kupanja i veslanja malo bi bilo reći da je prijao. Čista desetka.

Vratili smo se u Plužine nakon prijatno provedenih nekoliko sati na zaista posebnom mestu, gde bi svaki ljubitelj prirode maksimalno uživao i poželio da ostane nekoliko dana. Mesto na koje se treba vratiti.

Mega, sega, turbo brana

Iz Plužina krećemo dalje put Brštanovica, mesta odakle sutra planiram spust rekom Tarom, mesto odakle kreće rafting. Kako je ovaj deo Crne Gore pun iznenađenja, a prvenstveno jer ste stalno u kanjonima reka, jezera ili ste opet visoko iznad njih pa ih gledate s visine, nije dugo trebalo da naiđemo na sledeće mesto odakle vam zastaje dah. Dolazimo do hidro-elektrane Piva, postrojenja sa jednom od najvećih betonskih lučnih brana na svetu. Pogled koji se pruža u ambis ispod brane ostavlja vas bez daha.

Pogled s vrha brane

Pogled s vrha brane

Sa jedne strane jezero koje izgleda pitomo sa samo par metara ispod brane, gotovo da može skočiti svaki iole bolji plivač, a sa druge strane jedva da vidite u ponoru rečicu Pivu koja nastaje nakon što voda prođe preko turbine brane i teče dalje niz kanjon Pive. Građevinski poduhvat vredan divljenja u svakom slučaju. Nakon kratkog razgovora sa radnicima na brani koji su nas upoznali sa ovom mega građevinom, krenuli smo dalje i od tada smo se vozili kanjonom reke Pive koje je tutnjala silovito duboko ispod nas, kroz brojne tunele i zavoje prelazimo mostom iznad reke na drugu stranu. Potrebna je velika koncetracija vozača na ovim putevima, što treba svakako imati na umu ako dolazite u ovu oblast.

Rafting kampovi na Tari

Ostavljamo reku Pivu da teče svojim kanjonom, a mi se odvajamo kroz još par tunela na drugu stranu planine i ulazimo u novi kanjon, ali ovaj put reke Tare. Cilj nam je područje oko sela Brštanovica oko kojeg su smešteni mnogi kampovi iz kojih se kreće na splavarenje i rafting Tarom. Svraćamo u neke od njih, onako kako su nam dolazili redom i u svakom od njih porazgovaramo sa vlasnicima koji ih vode pa saznajemo da su gotovo svi puni, dok su gosti sa skiperima na Tari.

Rafting kamp Grab

Rafting kamp Grab

Ova sezona im je, kažu, bolja nego ijedna do sada i nemaju problema sa rezervacijama. Zanimljivost je da je sa ove strane reke Tare Crna Gora, a s druge strane Bosna i Hercegovina, pa se kampovi istim intenzitetom nalaze i sa druge strane.

Svi se oni međusobno dobro poznaju i pomažu jedni drugima bez obzira u kojoj se državi nalazili. Nemalo puta jedni drugima goste prebacuju ukoliko nema mesta u nekom od kampova. Po svojoj uređenosti svakako bi istaknuo kamp Grab u kojem se nude, osim raftinga, i mnoge druge outdoor aktivnosti, od kanuinga, hajkinga, džip ture, škole alpinizma, hidro spida itd.

Mesto definitivno za goste željne drugačijeg odmora punog kretanja i aktivnosti. Dogovor je bio da se ujutro krene na raft. Udobno smo se smestili u bungalove i večerali. Okupljeni uz vatru razgovarali smo dok nas nije omamio sveži planinski zrak i miris neumorne reke samo par metara od nas. Sutra je dan za rafting…